Ograda je jaka onoliko koliko je jak njen najslabiji deo, a to je skoro uvek kapija. Kroz nju se ulazi svakodnevno, ona se otvara, udara, nosi vetar i težinu sopstvenog krila. Kada se planira betonska ograda, mnogi o ulazu razmišljaju tek na kraju. Tada se ispostavi da stub nije gde treba ili da nema mesta za kliznu kapiju. Mnogo je lakše sve rešiti pre prvog iskopa.
Položaj ulaza za auto zavisi od prilaza sa ulice, nagiba terena i mesta gde planirate parking ili garažu. Kolska kapija treba da bude dovoljno široka da se uđe bez manevrisanja, posebno ako je ulica uska. U praksi se za putnički auto računa otvor od oko tri metra, a ko planira dovoz ogreva kamionom ili kombi u dvorištu, ostavlja i više. Obratite pažnju na šaht, bandere i drvored ispred placa. Takve prepreke ne mogu da se pomere, a često određuju gde ulaz uopšte može da stoji.
Standardni stub panelne ograde napravljen je da drži panele, a ne krilo kapije koje se otvara i stvara bočno opterećenje. Zato se pored ulaza postavljaju posebni stubovi za kapiju, najčešće čelični profil zaliven u dubok betonski temelj ili zidani stub sa ankerima. Takav stub mora da bude čvršći od ostatka ograde. Ako se kapija okači na slab nosač, za godinu dana krilo počne da se spušta i struže po zemlji.
Krilna kapija traži slobodan prostor u dvorištu u kom se krila otvaraju, a teren iza nje mora biti ravan. Jednostavnija je i jeftinija za izradu. Klizna kapija ne zauzima prostor u dvorištu, ali joj treba slobodan deo uz ogradu približno dužine samog otvora, gde krilo klizi kada se otvori. Uz betonsku ogradu to znači da u tom delu ne sme biti stubova koji bi smetali, niti biljaka i kanti za smeće. Konzolna klizna kapija dodatno traži poseban temelj za nosač.
Najčistije izgleda kada je gornja ivica kapije u ravni sa gornjom ivicom panela. Ako je ograda visoka dva metra, a kapija samo metar i po, ulaz izgleda kao rupa u zidu i prolaznici vide ceo prednji deo dvorišta. Ko je birao betonsku ogradu zbog privatnosti, obično želi i punu kapiju bez otvora. Kod nagnutog prilaza visina se meri od najviše tačke terena ispod kapije, kako krilo ne bi zapinjalo.
Pored kolskog ulaza gotovo svako dvorište ima i manja vrata za ljude. Pešačka kapija se postavlja na mesto koje je najbliže ulazu u kuću, a ne obavezno pored kolske. Uz nju treba predvideti mesto za interfon, zvono i sanduče za poštu. Kabl za interfon i struju najbolje je provući kroz cev u zemlji pre nego što se izliju temelji. Kasnije bušenje betona je skupo i ostavlja vidljive tragove.
Ako planirate motor za kapiju, makar za nekoliko godina, pripremite instalaciju odmah. Za kliznu kapiju se ispod mesta gde stoji motor lije mala betonska ploča, a do nje dolazi kabl za napajanje. Krilnim kapijama motori se kače na stubove, pa stub mora imati dovoljno mesta i čvrstinu za nosač. Fotoćelije, lampa upozorenja i prijemnik daljinskog upravljača takođe traže kablove. Jedna plastična cev položena na vreme rešava sve to bez naknadnog kopanja kroz popločan prilaz.
Najčešće se biraju metalne kapije ispunjene limom, lamelama ili profilima, jer su lakše od bilo kog punog materijala. Antracit siva i crna se lepo slažu uz sive i bež panele. Uz dezen imitacije drveta neki biraju kapiju sa WPC ili drvenim lamelama. Drvo izgleda toplo, ali traži premazivanje na nekoliko godina. Pocinkovan i plastificiran metal najduže ostaje lep bez održavanja.
Najveća greška je ostaviti otvor za kapiju odokativno, pa naknadno naručiti kapiju koja ne odgovara. Druga je zaboravljen pad terena, zbog kojeg se krilo posle zime ne može otvoriti preko leda i nakupljenog snega. Dešava se i da se klizna kapija naruči tek kada je ograda gotova, a ispostavi se da joj nema gde da klizi. Sve ove probleme rešava jedno merenje u kojem se zajedno planiraju i ograda i ulaz.
Kapija je deo ograde koji se svakodnevno koristi i najviše troši. Kada se njen položaj, stubovi i instalacije isplaniraju zajedno sa panelima, ulaz izgleda kao celina sa ogradom i radi bez škripe godinama.
